К А Р Л О В Ч И Ћ
Карловчић је насеље у општини Пећинци у Сремском округу.
"...Атар
Карловчића се простире у средишњем делу општине Пећинци, на нижој
лесној тераси. Граничи се са атарима Сремских Михаљеваца и Деча на
северу, Огара и Доњег Товарника на западу, Ашање и Обрежа на југу и
Петровчића на истоку. Површина атара износи 3.132 hа, а средња густина
насељености 40 ст/km². Највећи део атара се налази под ораницама и
баштама (81%), тако да је прехрамбена обезбеђеност мештана одлична (2
ha ораничних површина/становнику). Карловчић је ексцентрично постављен
у односу на свој атар. Лоциран је у северном делу атара и захвата
површину од 185 ha. У њему, према попису из 2002. године, живи 1.259
становника у 403 домова. Насеље је од центра општине удаљено 14 km, а
од Београда 38 km.
На основу археолошких ископина пронађених на потесима Лекић камен,
Густа међа и Селиште закључује се да је ово подручје било насељено још
од осмог века пре нове ере. Под именом Мали Карловци насеље се први пут
помиње у турским пописним документима из 1567. године. Исти се налазио
на регионалном путу који повезује Београд и Сремску Митровицу.
Путописац Евлија Челебија у својој књизи „Путописи” констатује да је
Карловчић лоциран у равници без пијаће воде, те је султан наредио да
„раја за плату ископа раји бунаре” а од греда лађа да се направе чекрци
помоћу којих ће се кофама вадити вода. Претеча Карловчића сматра се
село Којниц, које је било насељено српским живљем. Порекло имена
насеља, према мештанима, потиче од власника земунског властелинства, а
које је обухватало и ово село, Карлу Шенброну..."
Мр Александар Крајић








